SKO­PLjE – Naj­no­vi­ja po­li­tič­ka kri­za ko­ja je u Ma­ke­do­ni­ji iz­bi­la na­kon što je pre­mi­jer Ni­ko­la Gru­ev­ski op­tu­žio Zo­ra­na Za­e­va, li­de­ra naj­ja­če opo­zi­ci­ske stran­ke u Ma­ke­do­ni­ji za pri­pre­ma­nje dr­žav­nog uda­ra, a opo­zi­ci­ja po­če­la da ob­ja­vu­lje snim­ke te­le­fon­skih raz­go­vra ko­ji su re­zul­tat pri­slu­ški­va­nja naj­ma­nje 20.000 gra­đa­na, za­bri­nu­la je i Evrop­sku uni­ju ko­ja je ovoj dr­ža­vi 2005. go­di­ne da­la kan­di­dat­ski sta­us. To je i bio raz­log pro­šlo­ne­djelj­ne iz­ne­nad­ne po­sje­te Evro­ko­me­sa­ra za pro­ši­re­nje Jo­ha­ne­sa Ha­na Sko­plju. On je raz­go­va­rao sa svim ak­te­ri­ma kri­ze po­ku­ša­va­ju­ći da ih ubje­di da je je­di­ni iz­laz iz ove si­tu­a­ci­je da se di­ja­log o svim pro­ble­mi­ma vo­di u par­la­men­tu. Han je sa­go­vor­ni­ke pod­sje­tio da je Ma­ke­do­ni­ja pri­je de­set go­di­na do­bi­la kan­di­dat­ski sta­tus, ali nje­no pri­bli­ža­va­nje po­čet­ku pre­go­vo­ra ide sva­ke go­di­ne po ko­rak na­zad.
„Za dr­ža­vu je naj­bo­lje da se opo­zi­ci­ja vra­ti u par­la­ment i da se u de­mo­kr­ta­skoj pro­ce­du­ri, tran­spa­rent­no uz vla­da­vi­nu pra­va raz­ri­je­ši ci­je­la si­tu­a­ci­ja“ po­ru­čio je Han.
On je ob­ja­snio da je naj­bo­lji re­cept da se kri­za u Ma­ke­do­ni­ji ri­je­ši pri­mje­nom Al­ban­skog mo­de­la iz pro­šle go­di­ne. On je od pret­stav­ni­ka glav­nih po­li­tič­kih par­ti­ja u Evrop­skom par­la­men­tu za­tra­žio da na­pra­ve sli­čan na­por ka­kav su uspje­šno ima­li u Al­ba­ni­ji i da na­tje­ra­ju li­de­re su­ko­blje­nih par­ti­ja u Ma­ke­do­ni­ji da se do­go­vo­re o po­vrat­ku opo­zi­ci­je u par­la­ment.
„Evro­par­la­men­tar­ci su sprem­ni da to ura­de i ja sam zbog to­ga sre­ćan. Mi po­ku­ša­va­mo da pro­blem ri­je­ši­mo pro­ak­tiv­no, ali od­gvor­ni u Ma­ke­do­ni­ji mo­ra­ju da sa­ra­đu­ju i da po­štu­ju vla­da­vi­nu pra­va.“ iz­ja­vio je Han po po­vrat­ku u Bri­sel.
Sa­mo dva da­na po­sli­je po­sje­te Ha­na, u Sko­plje je do­pu­to­vao i pr­vi za­mje­nik pre­mi­je­ra Sr­bi­je Ivi­ca Da­čić u svoj­stvu pred­sje­da­va­ju­ćeg OEBS-a.
„Ono što se tre­nut­no de­ša­va u Ma­ke­do­ni­ji mo­že da pro­u­zro­ku­je ne­sta­bil­nost, i to mo­ra da se spri­je­či. OEBS je spre­man da po­sre­du­je i da po­mog­ne da se pro­na­đe naj­bo­lje rje­še­nje za iz­la­zak iz kri­ze. Što se me­ne ti­če, su­štin­sko pi­ta­nje je ka­ko ne­ko u jed­noj dr­ža­vi mo­že da pri­slu­šku­je naj­va­žni­je dr­žav­ne funk­ci­o­ne­re? Zna se šta se ra­di u ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma. Ko­ji su bi­li ci­lje­vi pri­slu­ški­va­nja u to ne že­lim da ula­zim, ali to ni­je do­bar put za jed­nu dr­ža­vu i za­to je to u do­me­nu OEBS-a“ oci­je­nio je Da­čić.
I do­ma­ći po­li­ti­ča­ri i Evrop­ska uni­ja su jed­no­gla­sni da kri­za u Ma­ke­do­ni­ji ne mo­že da se ri­je­ši bez stra­nog po­sre­do­va­nja. Pre­mi­jer Ni­ko­la Gru­ev­ski bi bio naj­ra­do­sni­ji ako Evrop­ska uni­ja i par­la­men­tar­ci iz nje­mu srod­nih par­ti­ja iz­vr­še pri­ti­sak na opo­zi­ci­ju i na­tje­ra­ju je da se vra­ti u par­la­ment. An­ga­žo­va­nje evro­ko­me­sa­ra Jo­ha­ne­sa Ha­na i EU par­la­men­ta­ra­ca bi bi­lo ini­ci­jal­ni pod­strek da se ob­no­vi di­ja­log iz­me­đu po­zi­ci­je i opo­zi­ci­je i da se po­stig­ne po­li­tič­ki do­go­vor u okvi­ru in­sti­tu­ci­ja.
Pro­ces bi se od­vi­jao etap­no po Al­ban­skom mo­de­lu slič­no kao što su pro­šle go­di­ne evro­po­sla­ni­ci Edu­ard Ku­kan i Knut Fle­ken­štajn ubi­je­di­li al­ban­sku opo­zi­ci­ju da se vra­ti u par­la­ment.
Me­đu­tim, raz­lo­zi za­što je al­ban­ska opo­zi­ci­ja boj­ko­to­va­la par­la­ment i za­što je nji­hov pred­vod­nik opo­zi­ci­je Ljulj­zim Ba­ša od­bi­jao da se vra­ti u po­sla­nič­ke klu­pe, bi­li su da­le­ko be­za­zle­ni­ji od si­tu­a­ci­je u Ma­ke­do­ni­ji.
Ana­li­ti­ča­ri ocje­nju­ju da je in­vol­vi­ra­nje EU u ob­no­vi di­ja­lo­ga u Al­ba­ni­ji je da­lo so­lid­ne re­zul­ta­te, ali je pri­ro­da po­li­tič­kog kon­flik­ta u Ma­ke­do­ni­ji u ovom mo­men­tu sa­svim dru­ga­či­ja. Okol­no­sti su raz­li­či­ti­je, ta­mo se ra­di­lo o ne­po­što­va­nju ne­kih ustav­nih od­red­bi i par­ti­za­ci­ji ad­mi­ni­stra­ci­je i nji­ho­vom uti­ca­ju na sud­stvo, u Ma­ke­do­ni­ji su okol­no­sti sa­svim dru­ga­či­je i si­tu­a­ci­je je mno­go de­li­kat­ni­ja jer je po­sli­je afe­re „Puč“ i „Bom­ba“ ge­ne­ral­no iz­gu­blje­no po­vje­re­nje u in­sti­tu­ci­je si­ste­ma.
„Za pre­va­zi­la­že­nje kri­ze neo­p­hod­na je me­di­ja­ci­ja u ko­joj će bi­ti uklju­če­ni evro­po­sla­ni­ci iz dvi­je naj­ve­će po­li­tič­ke gru­pa­ci­je u Evrop­skom par­la­men­tu, ali i dru­ge EU in­sti­tu­ci­je i sma­tram da su oni svi sprem­ni da po­mog­nu da se kri­za pre­va­zi­đe „ka­že Ma­lin­ka Ri­stev­ska Jor­da­no­va iz In­sti­tu­ta za evrop­sku po­li­ti­ku u Sko­plju. Ona sma­tra da je i po­sje­ta Ha­na bi­la u funk­ci­ji te­sti­ra­nja ras­po­lo­že­nja u obje par­ti­je za me­di­ja­tor­stvo sa stra­ne.
Sva­ka­ko da će pred­stav­ni­ci EU na­sto­ja­ti da kri­za do­bi­je in­sti­tu­ci­o­nal­no rje­še­nje i za­to Han te­sti­ra pred­log da se evro­po­sla­ni­ci uklju­če kao po­sred­ni­ci me­đu dvi­je par­la­men­tar­ne par­ti­je po­zi­ci­je i opo­zi­ci­je. To bi zna­či­lo us­po­sta­vlja­nje di­ja­lo­ga iz­me­đu njih vra­ća­nje kre­di­bi­li­te­ta par­la­men­ta i in­sti­ci­ja si­ste­ma i po­čet­na tač­ka da se po­stig­ne ne­ka­kav do­go­vor u ko­me bi glav­na tač­ka bi­lo odr­ža­va­nje iz­bo­ra. Pa­ra­lel­no an­ga­žo­va­nje pret­stav­ni­ka EU bi­lo bi usmje­re­no da se eli­mi­ni­ra tre­nut­ni pri­ti­sak vla­da­ju­će par­ti­je na in­sti­tu­ci­je sud­stva i da im se omo­gu­ći da ra­de sa­gla­sno me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma. Ovo je Han pre­do­čio Gru­ev­skom za vri­je­me raz­go­vo­ra ko­ji su se ovog pu­ta vo­di­li u kan­ce­la­ri­ji EU u Sko­plju, a ne u ka­bi­ne­tu pre­mi­je­ra gdje su oči­gled­no u sva­kom uglu in­sta­li­ra­ne ka­me­re či­ji su snim­ci raz­go­vo­ra sa li­de­rom opo­zi­ci­je iza­šli u jav­nost. Da li je ri­ječ o ne­po­vje­re­nju u am­bi­jent pre­mi­je­ro­vog ka­bi­ne­ta ili je to pro­to­kol zna sa­mo Han.
Ana­li­ti­čar Se­fer Ta­hi­ri sma­tra da su ove po­ru­ke do­bre, ali ocje­nju­je da je evro­ko­me­sar sve­stan da je to u ovom mo­men­tu ne­mo­gu­će. Pr­vo za­to što je si­tu­a­ci­ja u Ma­ke­do­ni­ji da­le­ko kom­pli­ko­va­ni­ja i po­sto­je ozbilj­ne op­tu­žbe za kri­mi­nal u ko­ji je uple­te­na vla­da­ju­ća gar­ni­tu­ra. Dru­go za­htje­vi opo­zi­ci­je u Al­ba­ni­ji su bi­li da­le­ko mek­ši i pri­hva­tlji­vi za obje stra­ne.
„Prak­sa evro­ko­me­sa­ra da se opo­zi­ci­ja vra­ti u par­la­ment je dio uobi­ča­je­ne diplmat­ske re­to­ri­ke me­đu­na­rod­nih pret­stav­ni­ka, iako mi­slim da i oni zna­ju da po­sli­je ob­ja­vlji­va­nja di­je­la sni­ma­ka pri­slu­ški­va­nih te­le­fon­skih raz­go­vo­ra od stra­ne opo­zi­ci­je to ni­je mo­gu­će. U ova­ko ten­zič­noj at­mo­sve­ri ne mo­že se oče­ki­va­ti da se opo­zi­ci­ja od­mah vra­ti u par­la­ment. Po­sli­je afe­re „Puč“ ko­ju je pla­si­ra­la vla­da, opo­zi­ci­ja će tra­ži­ti dru­ga rje­še­nja me­đu ko­ji­ma kao neo­p­hod­no for­mi­ra­nje teh­nič­ke vla­de ko­ja tre­ba da stvo­ri uslo­ve za pra­ved­ne i de­mo­krat­ske iz­bo­re.“ ka­že Ta­hi­ri.
Ova­kav stav je po­no­vio i li­der opo­zi­ci­je Zo­ran Za­ev u raz­go­vo­ru sa evro­ko­me­sa­rom Jo­ha­ne­som Ha­nom, sta­viv­ši mu do zna­nja da su in­sti­tu­ci­je si­ste­ma iz­gu­bi­le po­vje­re­nje i kre­di­bi­li­tet i da opo­zi­ci­ja ima za­kon­sku i mo­ral­nu oba­ve­zu da isti­nu po­di­je­li sa gra­đa­ni­ma Ma­ke­od­ni­je i da­će to ura­di­ti do kra­ja.
Li­der opo­zi­ci­je Zo­ran Za­ev ka­že da on ne­ma na­mje­re da se vra­ti u par­la­ment i da in­sti­tu­ci­o­nal­no rje­ša­va pro­ble­me, jer u Ma­ke­do­ni­ji ne fuk­ci­ni­šu in­si­tu­ci­je si­ste­ma. Uoči vi­ken­da on je u okvi­ru svo­je se­ri­je „Bom­bi“ lan­si­rao za­pa­nju­će snim­ke raz­go­vo­ra iz­me­đu še­fa taj­ne slu­žbe Sa­še Mi­jal­ko­va i glav­nih ured­ni­ka na­ci­o­nal­nih te­le­vi­zi­ja „Si­tel“ i „Ka­nal pet“ iz ko­jih se ja­sno vi­di ka­ko je re­ži­ra­no hap­še­nje jed­nog od opo­zi­ci­skih li­de­ra Lju­be­ta Bo­škov­skog, dan po­sli­je po­bje­de VMRO-DPMNE na iz­bo­ri­ma 2006. go­di­ne i ka­ko je šef taj­ne slu­žbe di­ri­go­vao ure­đi­va­nje TV dnev­ni­ka u ove dvi­je te­le­vi­zi­je da se što vi­še oma­lo­va­ži po­li­tič­ki pro­tiv­nik.A.Pi­sa­rev


Op­tu­žbe na ra­čun SAD i CIE

Pro­vla­di­ni me­di­ju­mi u Sko­plju op­tu­žu­ju di­rekt­no SAD za po­ku­šaj oba­ra­nja le­gal­no iza­bra­ne vla­sti pre­mi­je­ra Ni­ko­le Gru­ev­skog. Po­zi­va­ju­ći se na is­tra­ži­vač­kog no­vi­na­ra Vej­na Mad­se­na, pro­vla­din por­tal „In­fo­maks“ ob­ja­vio je da su Vik­to­ri­ja Nu­land, po­moć­nik dr­žav­nog se­kre­ta­ra SAD za Evro­pu i Azi­ju, za­jed­no sa re­pu­bli­kan­skim se­na­to­rom Džo­nom Me­kej­nom i in­sta­la­ci­ja­ma CIE iz­re­ži­ra­li dr­žav­ni udar u Ma­ke­do­ni­ji uz po­moć opo­zi­ci­je.
Ovaj por­tal ka­že da vla­da u Sko­plju na či­jem je če­lu Ni­ko­la Gru­ev­ski ni­je htje­la da uve­de sank­ci­je Ru­si­ji zbog Ukra­i­ne i da je za­to Oba­ma na­lo­žio Vik­to­ri­ji Nu­land da se vla­da u Sko­plju obo­ri. A.P.